XVII-XIX

Kob XVII

Tvoje ruke
muke
u taj su ugradjene kam
tvoje telo
celo
strah
razum
i plam.

Ruke zuljne grade
stvaraju
i brane;
vatra, voda, dim,
pobede i rane...
ruke opet zele
zuljeve
i rade
buducnost je u njim.

Kob ih vara,
mrvi
vreme trud u prah...
Covek dade kosti
da reku premosti;
puna vrele krvi
ruka nasa stvara
i nije nas srtah.


Kob XVIII

Budim se...
osecam nabrekle vene
kojima krv i plamen struje;
opet ista tkiva
i iste kosti
da kob pobede krecu;
jos u telu ima
snage i dima
i vrela je mlada krv,
mladost joj daje boju
miris baruta
i zelju...
pucaju okovi stari
i kidaju se sramni lanci,
dugo smo bili
gospodari gluposti...
na kob krecem
ista slutnja
sad me drzi
ista zelja
sad me ganja...
snaga mladosti je neobuzdana
sva kipi i vri
i moje misli
da kob pobede
krecu...
ali kob se neda
i borba opet traje...
(hoce li biti dovoljno snaga?)


Kob XIX
                                         Grad-kob

Divan si grade
nedas kobi da te satre;
covek te menja
i vreme te menja...
Kroz dimnjake toje kob struji;
sve si vislji i siri;
zilama tvojim vecno struji kob...
Cegar - Cele kula - kob;
Logor na Crvenom krstu - Bubanj - kob;
i Mediana - kob,
i Naisus - kob,
i Nis - kob.
Gradjanima svojim kob pobedjujes,
tvrdjava je simbol tvoj;
lobanje sa Cele kule
pokrenuse Srbe
da bi te poslednjeg oslobodili...
Divna si vecna inspiracijo moja
crvena, bela i zuta;
mojim venama ista kob struji
i krv mi u plamen pretvara...
Vecna si meta
i zilama tvojim potencijalna vri kob,
gradjani
gradjevinari
tvoji je gase;
ko Feniks nice grad -
- kob.