Kob XXIX do XXXI

Kob XXIX

Posao sam putem bez cilja
da stignem do smrti
zivotom punim izobilja;
isprecila mi se kob
prepreka i vodilja.
Zivot se sa zemljom vrti
i ako ide nasuprot;
sva kretanja u vasioni
mogu biti zelja necija,
ali ko su oni
kada ne postoje?
Zelim da imam snage
mnogi su demoni:
kob, zudnja...
moje borbe bice mi drage.
Kad cu stici ne znam,
ali cu ici
cak i preko volje.

Umoran sam putnik
koji moze svuda stati,
ali zeli ici jos;
umoran sam putnik
koji nema cilja
i svuda je stig'o
i uvek je stig'o
i nigde da stane.

Kob me vodi i prepreke stvara
na prohodnom putu koji je gradila.

Umaran sam putnik
koji ne zna dokle ide.
Preda mnom je put,
iza me je put,
ja sam na putu,
uvek brze,
uvek dalje
i nigde da stanem.

Blazeno vreme milujem hodom
pokriven sam prasinom, obliva me znoj,
nemam snage, umirem za vodom
znam, taj put je zivot moj;
idem dalje, utirem staze
kojima nece proci niko,
kraj mene vremena prolaze;
idem, a ne znam jos koliko.

Putnik sam sto putuje putem,
ucenik sam sto uci samouko,
gradjevinar sam sto uzalud gradi
puteve neke.

Kad cu stici ne znam,
ali cu ici
kad sam ne mogu
vodice me kob.


Kob XXX

Dala mi se cela,
gresniku,
trazio sam vise.
U tom momentu
nisam hteo
ni umeo da shvatim:
- da je celo jedan
- da ne postoji vise od jedan
- da je i deset
i sto
i hiljadu
i milion
i milijarda
i bezbroj -
- jedan.
Kob od polovine stvara pet...
Nasi su prsti anomalija:
stvorili su deset,
stvorili su sto,
stvorili su hiljadu,
stvorili su milion,
stvorili su milijardu,
stvorili su bezbroj
i izmedju
i jos vise.
U prstima je nasim kob.
Imao sam te,
gresnik,
celu
i hteo sam jos vise:
barem jedan i po,
bar za cetvrt vise,
barem za osminu,
za sesjnaestinu,
pedesetinu i stotinu...
nisam znao da je sve jedan,
da je kob jedan
i sreca jedan
i kob i sreca jedan
i sve da je celina
i celilna - jedan
i nisam te nikada izgubio
jer sad imam kob -
- jedan
celu i zauvek.


Kob XXXI

Sreca-mit nas laza,
stvaraoce
svoje,
da postoji i sama;
enigmu bez kljuca
dokuciti zeli
njen stvaraoc;
da li su sfinge
cuvari kobi
ili srece-mita?;
zar da vecno
covek stvara mit:
duha, boga srecu...
sreca-mit
moze da postoji
samo u mislima;
i ko jos da shvati
vreme, kob i srecu,
covekove misli?...