Kob XLI, Kob XLII i Kob XLIII

Kob XLI

dolaze besane noci;
secamo se neke davne
uspomene:
bila je kobna noc,
elektricitet je govorio ulicama;
bogovi su jecali u strahu;
rodio se beskraj;
harmonije su lebdele;
na nekom kraju bila je uteha;
hladni pogledi su mirovali;
potencijal je ostao potencijalom;
vojske su uzinale;
tramvaji su zamisljali sine i trole;
putnici konduktere;
gospoda su prodala cilindre;
covek je likovao;
videli smo velicinu;
konji su umirali neobuzdano;
tesko je bilo leteti;
obraz se topio;
hrabrost je odrzala moral;
svetlosti su parale nebo;
kob je izlecila cestice;
usijanje je naucilo ptice nuznosti;
nesposobni su propali;
pocela je okupacija;
zivi su polagali racune;
strasni sud nisu najavile trube;
celik je parao srca;
krv je tekla u kanalizaciju;
izvesna kretanja su predstavljala sinusoide;
postao je poremecaj...


Kob XLII

Uobrazavas noc i ideju
kobnu poput tvojeg lica,
neznas da li mnogi smeju
jednostavnost tvojih ptica.

Da li kob da ucuti
kroz vremena nekom znana,
okrutni su nam minuti
velika na mozgu rana.

Moguce je sledovanje
svakome po nekoj frazi,
vestacko je ljudsko znanje;

iz utrobe kad izlazi
covek nema pouzdanje,
tezi vecno snaznoj bazi...


Kob XLIII

Dete je progovorilo: ''mama'',
a ne: ''kob'';
majka je rekla:
''srce mamino'';
poznanici i rodjaci:
''sto je sladak'';
drugi ljudi nista nisu rekli;
nebo je govorilo gromom;
drzava statistikom;
san je opomenuo: ''java'';
bolest sapuce sablasno:
''pobedicu ti strazu'';
buducnost je rekla:
''i ti ces odrasti'';
prostor je rekao:
''evo osvajaca''
beskraj:
''evo nemocnika'';
i kob rece
''kad me nisi recju pomenulo
budi mi uzrok''...