KOB XI - XIII

Kob XI

Sunce zadje (pade noc)
sedim sam u sobi
cudesna je tvoja moc,
o kobi.

Tu nekakvog ima reda:
zivota je covek rob;
razum njemu zapoveda
i kob.

Majka rodila coveka
spreman ceka jedan grob
to zivot na njega ceka
i kob.


Kob XII

Pronadji svoju tihu mastu
koju slutis povremeno;
na kraju slike svojih ideja
naci ces krila neke masine
i kob neprimetnu, lenju.
Pronadji svoju tihu utehu
koju uvek zelis;
u placnoj formi skrivenih misli
naci ces jednu opomenu
koju je kob gnusno trovala.


Kob XIII

U prirodi
prapostojanje
vecno tezi necem novom.

Ta tombola vecno ce da traje:
dades dinar,
a deset dobijes
praunuka svojih bices deo.

I za ljude broj je ogranicen
pa makar i planete zobali.

Kob nam noge veze.

Buducnost je enigma.

Sfinga skriva svoje strasti.

Smrt zivi dva zivota,
jer bez smrti nema pokolenja;
smrt je samo tuzna uspomena.

O zivotu deca ce pricati
jer je smrt kob zivota,
kobi,
zudnje
i sezanja
poniklog iz strarnosti.

Smrt coveka zivim drzi covecanstvo.

Nikad nece biti ziva
cela galaksija...
i jos vise
vasiona.

Zbog toga nam treba smrti
koja daje unucima
vazduha
prostora
i hrane.