XIV-XV-XVI

Kob XIV

Trazim te u vatri, u vinu, u polju,
trazim te u hlebu i soli i repu,
trazim te trazeci put do samog seba
jer trazeci nisa ja sam zalutao,
trazim te jer ne znam kuda se nalazis,
trazim te gde snovi budno nekog traze,
jer si slepe suze ujela za senku...
Znam, um stalon pada, misao se topi,
ali kob me drzi i vuce i gura;
trazim te nad zemljom, na zemlji, u zemlji,
i ako sam u jezgro upao do pupka,
trazim te na negde, trazim te na svuda
trazim te na tamo gde te nikad nema,
trazim te u blatu, u zraku, u boji,
trazim te u smogu, trazim te, ma gde si?
Trazim te, a neznam ni kuda te trazim,
trazim te, a kob sto brani - dozvoljava,
trazim te na rubu tamnoga beskraja
(prilicno je tamna ova vasiona),
trazim te u lavi vulkana sto stari,
trazim te, jer kob mi nalaze da trazim,
trazim te u telu tvome koga nema,
trazim te u leto, u jesen i sutra,
trazim te po tragu sto trazi sloboda,
trazim te i ako mozda ne postojis,
trazim te misleci da ti trazis mene,
trazeci te tako kob sam pronasao.


Kob XV

Sve vise osecam, mada jos nije pocelo

Kob nas juri; trazimo je

kako ja zalosna ta divota

kob nam i smeta i treba

vreme je reciprocno

kob nas cini ovakvima

uzivajmo dok je divno...

kob nas vecno ganja...


Kob XVI

Doslo je vreme:
kob vise ne mose da se odlosi.
Sta se radi kad je znamo,
osedamo
i ocekujemo?
A ona sledi...
Kako su ljudi cudni;
kob ih menja
i postaju drugi...
Sta sve cinimo kad dodjemo do takve
spoznaje?
Kob upravlja nama.
Kob je neunistiva.
Vecna sreca je monotonija i kob.
Kob nam cini srecu.
Sta se to sa nama desi
kada znamo da je kob
tu?...