Kob XXVI - Kob XXVIII

Kob XXVI

Trag je kob
polegla na putu.

Umiremo
na trotoarima cistih gradova
kao lipsali psi,
kao i u prljavim gradovima,
kao u cistoj bolnickoj postelji,
kao novorodjeni zecici.

Kob je antipod srece...

Vasionama nasim mislima
hiljadama i milionima
svetlosnih godina
udaljeni su strast
i zudnja.


Kob XXVII

Juce je poginuo neko.
Poznajemo ga po svojim slutnjama.
U svom je telu nosio ljubav,
nadu,
zelju,
kob
i borbu.
Poginuo je na bojistu
ne boreci se;
poginuo je na gubilistu
ne pugubnjen;
poginuo je na stajalistu
stojeci...
poginou je sa snovima
ne sanjanim
poginuo je sa zeljama
poginuo je sa osmehom
neiskrenim.
Mrtva usta nam se smese;
kob smrti daje osmeh.
Juce je poginuo neko
na putevima
neprokrcenim...
Suze su nam tekle mislima;
osetili smo
da ga poznajemo po svojim slutnjama...


Kob XXVIII

Kob vasionama struji
u mislima, obalama i zeljama;
slutnje su na kraju istina
ili laz;
zelje su na kraju uspeh
li poraz;
snovi su na kraju
java ili snovi...
Kob je dilema, zagonetka, enigma...