Kob XXXVIII
Da nam nije reci bili bi smo nemi,
da nam nije misli ljude nebi znali,
zivot bi bez lazi tekao po semi,
da nam nije zemlje na sta bi smo stali?
Kako bi postali veliki bez pada,
kako bi postali gresnici bez greha,
ko bi nadziveo prolaznost bez rada,
kako bi postali veseli bez smeha?
Kad nestane sunca zenica ce kleti,
kad nestane zelja nestace i snage,
sta ce biti s' pticom sto ne sme da leti,
kad nestane kobi, sta ce reci blage?
Kob XXXIX
Nek ratuju galaksije:
krvava sunca nosice zastave
s' kojih ce sumbol govoriti: izdaja,
dici ce se mracne tmine
i u gardi ratobornoj
niko nece izostati;
borice se postojanja
erengija nece znati
da su mnogi neranjivi;
postici ce kob ciljeve
koje slute raspusteni
mnogobrojni sateliti;
strah ce biti tradicija!
Kob XL
Koreni su nam obamrli
uakopani duboko;
korbac po ledjima -
- zakon fotosinteze.
Sve jednako zapocinje;
drugi kraj je kod ribara;
svetski rat je reciprocan,
drustva prestaju...
Ujela me istina kao
kobra ili zudnja;
ujednacenost nam prigovara da
kob uobrazava idealizam.
No comments:
Post a Comment