Kob LVI
Cujem neka praskozorja
u ideji svoje slike:
jedna baka tezi svetlu
sa zenicom od okova;
Covek koji nema nogu
cuva sulude ideje
o propasti galaksija;
psi su hteli na slobodu
pa im lanci seku gusu;
zarobljenik mehanike
zeleo bi zive ljude
i sa njima razovore;
iz jajeta pokusava
da izadje jedno pile
glave rasecene ljuskom;
neki gluvonemi mladi?
slusao je kobne zvuke
neme rapsodije smisla;
kob se skrila iza sunca;
neka zena zeljna placa
proklela je dan pakleni;
gospodin na onom trgu
u oluji vidi zveri
koje prete anonimno;
jedna senka nepozvana
kvarila je igru duge
krijuci joj svetlost sunca;
ptice cesto uplasene
pazile su da ne padnu
ispod mreze sutnje neke;
dan je hteo da zapreti,
ali nije znao cime;
decak htede reci kobi
neke raci bez pakosti,
ali jos kob nije znao,
ne znajuci da je stvori;
cvece koje nije svelo
zalilo je tihom recju;
atmosfera nije htela
da gromove opsednute
egoizmom upropasti;
u razumu neke lude
smak je hteo da caruje;
sa ideje moje slike
cula su se praskozorja
pomesana s posmom kobi...
Kob LVII
Prolaze vojske gradom;
pakosti, postoji znak,
zudnja i kob su kradom
sklopile vec tajni brak.
Neka slika svetskog rata,
puna boja i oblika,
na efekat sracunata
pogana je bila slika.
Stvorena je puska za coveka
da bi mogo biti krvnik vrste,
Tomo, zar ces da gledas do veka
svoje prljave neverne prste?
Kob LVIII
Zasto se krade zivot
gilizdravo sunce
na vecernjem nebu?
Koliko pometnje
unosi tvoj nemir
u ideji novog?
Zasto tek onda
kad covek odraste
pamti prve kobi
pod tvojim zracima?
Zasto stvaras srecu
gilizdravo sunce
i nad ovim gradom?
No comments:
Post a Comment