Kob L, Kob LI i Kob LII

Kob L

Stigao je
smak
da kazni
nepokorne,
samovoljne, samozvane;
da nem stvori
prijatan pakao;
da dovede
beskraj vasione
u neodredjenost nasih organizama,
oplemeni krvotoke
i pokloni misli razumu;
da poveca
nesigurnost kobi;
da postepeno
udje u zivote svakodnevica,
napravi urnebes agresije
boje i muzike,
ostvari velike ideje,
obuzda strasan sud
i dovede haoticnost u red,
a red u urnebes;
da stvori
novi svet u svetu,
novi red u redu,
novu kob u kobi,
novi smisao;
da ucini preokret...


Kob LI

Pokori mi se
i s tobom nek ode kob.
Stani vreme - nevreme!
Usnama svojim mi vlazi
vene nabubrele, krvave,
i uspavaj mali plan.
Ulepsaj mi misli,
idealizma igru
i daj relativnosti
nadu
da se moze iskazati.
Kaznicu te snagom covekovom,
snagom mocnog bespomocnika
i tvoj grozan rast
nadzivecu smrcu mita
i poverovacu istini.


Kob LII

Dolazi jesen: mirise kob,
jutarnja rosa leta umire,
cuje se zvizduk sa neke stanice...

Dolazi jesen: odlaze ptice
i letu jednom sad je kraj;

Dolazi jesen: pocinju berbe
i lica izgled menjaju svoj,
zeljna su vina i pesme mraza
i to su lica ljudi.

Dolazi jesen: mirise kob,
kobno je sunce i oblak i dan,
dolaze magle i kob se polako
u kosti zavlaci...

Mirise kob: doci ce jesen!