Srebrna Luna

Brod "Silver moon", Nil, Egipat, 2003. godine


Nilom smo krstarili na brodu "Silver moon", sto znaci Srebrni Mesec. Posto smo u Kom Ombu obisli hram posvecen bogovima Horusu i Sobeku, od kojih je prvi u obliku ptice, a drugi u obliku krokodila, na brodu nas je cekala vecera i zabava nakon toga. Brod smo delili sa grupom iz Spanije. Sve je nekako doslo na svoje mesto: Srebrna Luna i ova mirna pustinjska reka, Spanjolke u plesu, Luna na nebu i njen odsjaj u Nilu.

Steta je sto nisu recitovale Lorku. A mozda i jesu, ali na Spanskom jeziku, tako da to i ne prepoznam. Nisam ni ja njima recitovao Lorku, a mogao sam onaj "Polumesec", cije je otelovljenje bilo ovo vece. Mozda je i trebalo da to uradim, mozda bi poznale po ritmu...


Polumesec

Mesec korača vodom.
(Kako su spokojna nebesa!)
Korača i žnje
zamahom nečujnim
površinu namreškanu,
a mlada oliva
s obale nadnela zeleno lice,
misleći da je na dno reke palo
ogledalce malo.

Federiko Garsija Lorka

Na nebu je bilo mnogo "Horusa" i u neskladnom horu su se oglasavali. U reci nije bilo ni jednog "Sobeka", a zeleo sam da ih vidim. Poj "Horusa" je dozivao zenke na parenje. Asuanska brana je presekla Nil i osudila "Sobeke" nizvodno od Asuana na propast, nemocne da se probiju do gornjeg toka i obave svetu obavezu razmnozavanja, pa ih je u donjem toku nestalo. Luna, onako srebrnkasta, bila je i na nebu i u Nilu. Da li ikada i ona pozeli da vodi ljubav, makar sa odrazom svog lika u reci? Mi sa zurke smo se razisli kasno, kasno, a ljubavni zov je uputio svako svojoj dragani. Valjda ga je tamo i celo vece slao.