Cekajuci brodoa

Luka na Santoriniju, Grcka, 2007. godine


Zora je bila u ciku (dakle, ciknula mi zora).

Jos po mraku smo se spustili iz nasog hotela niz strme strane, 
nalik na one Petrovacke.

Iz baste kafane koja jos nije pocela da radi posmatrao sam kako po toj strani idu farovi mnogobrojnih autobusa. Luka je mala, ali je sigurno preko 50 autobusa stiglo. Razlog je dolazak tri ogromna kruzera.

Nas brod za Krit je stigao sa novim danom. Idemo na pucinu. Na zalost ovde nisam zapazio bas da ima galebova, ali je na brodu bilo dokonih mornara pa sam se setio Bodlera, "Albatrosa" i pesnika.


Albatros

Dokoni mornari od zabave love
često albatrose, silne morske ptice,
na putu nemarne, tihe pratilice
ladja što nad ljutim vrtlozima plove.

Na daske od krova spuste ih sputane.
Kraljevi azura, nevešti, zbunjeni,
belim i ogromnim krilima skunjeni
mašu k'o veslima na obadve strane.

Maločas prekrasan, a sad smešan, jadan,
krilati se putnik bori s okovima;
s lule jedan mornar duva mu dim gadan
u kljun, drugi mu se ruga skokovima.

Tom knezu oblaka i pesnik je sličan;
on se s burom druži, munjom poji oči,
ali na tlu sputan i zemlji nevičan,
divovska mu krila smetaju da kroči.

Sarl Pjer Bodler