Grobnice nisu mesto smrti vec vecnog zivota

Grognica Tutmesa II, Dolina kraljeva, Zapadna obala Nila, Luksor, Egipat, 2003. godine


Jos jednom sam ovde, u grobnici Tutmesa II, osetio smisao staroegipatskog nacina razmisljanja. Grobnice nisu gradjene kao mesto smrti, vec kao mesto vecitog zivota. Zbog toga su gradjene sa mnogo paznje, a i potpuni luksuz i konfor su obezbedjeni za veciti zivot faraona. Blago koje je sahranjivano u grobnici zajedno sa vladarom je i razlog zasto su one uglavnom sve bile opljackane. Pretpostavlja se da su opljackane neposredno nakon sahrane vladara i da su to najverovatnije radili radnici na izgradnji, koji su i znali raspored prostorija. Bilo kako bilo, grobnice ne treba doziveti kao mesto koje je posveceno smrti, vec kao mesto koje velica zivot i vecitost. Bez nekog dubljeg ulazenja u ovu temu kao prilog navodim stihove Mike Antica, naseg Vranjanca, koji je zaboravio svoje korene...


Besmrtna pesma

Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
onda će u tebi
odjednom nešto posiveti.
Na trepavici magla.
Na usni pepeljast trag.

Da li si uopšte ponekad
mislio šta znači živeti?

Ako ti jave: umro sam
evo šta će biti.

Hiljadu šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.

I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.
A ja ću za to vreme
leteti visoko...
Visoko.

Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava
može da bude sutra
koren breze
il' trava?

Ako ti jave: umro sam,
ne veruj
to ne umem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
I zato: ne budi tužan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast i čudno drag.

Noću,
kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.
Neka to bude tajna.
Uprkos danima sivim
kad vidiš neku kometu
da nebo zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim, i živim.

Miroslav Antic