Tunis, 2004. godine
Ovim putem se evakuisao Erwin Johannes Eugen Rommel, Nemački general, poznat kao Pustinjska lisica. Krs i lom, a plus toga i pustinja. Pa ipak, ambijent je izuzetno zanimljiv. I sam pojam puta je inspirativan. Putnici prolaze, putevi ostaju. Dok ne urastu u neku vegetaciju. Ovde gde nema vegetacije, zatrpa ih kad-tad pescana prasina. A na kraju sve prekrije zaborav. I putnike i put. Ostaje samo ideja puta.
Citulja
Hej, masino za prijem oglasa
zapisi sledecu poruku:
nas dragi i nikad prezaljeni
brat, otac i drug,
vodja, ideja, fikcija, potpora,
laz, san, proizvod, bezveze, les
put
napustio nas je zauvek
u nekom odredjenom casu,
ili ga nikada nije ni bilo,
ili je jos uvek tu,
ili je otisao gde je uvek i bio,
ali mi nestajemo, ili mi mozda nismo
postojali,
a da se to ispoljilo u trenu
ili u kontinuitetu;
o vremenu sahrane ne mozemo da kazemo
bilo sta,
jos uvek nismo nacisto
da li ga je ikada bilo
i, ako jeste, da li je umro,
sta je za njime ostalo u slucaju smrti
i kako postupiti sa tim ostacima,
a mozda nije ostalo nista,
mozda je samo otisao negde,
dok mi, nesposobni da ga pronadjemo
stojimo na bespucu,
zadovoljni jer smo mi rekli sebi
da smo tamo gde bi trebalo da se bude;
a ako zacutim i
budem li prestao da mislim,
samo li dozvolim onome u sebi,
bicu,
da probije opnu konacnosti
videcu ga i videcu sebe, jednake
sablast sto bese i nema je i ne bese
i nikada ponovo necu moci da progovorim,
zato je nemoguce da znam
i da vam kazem istinu.
Hej, masino, u potpisu stavi ozaloscene
mnogobrojne zrtve
monstrumne barabe mrtve.
M.M.Nam, zbirka pesama "Jazz-rock"
No comments:
Post a Comment