Panica

Vrh Panica, Vlaske planine, Srbija, 2006. godine


Jos jedna cuka na koju sam se peo. Ova se zove Panica i ni po cemu nije posebna u odnosu na druge, nije ni potrebno da bude posebna. Pogled je divan, pruza se u beskraj. Setio sam se nekih svojih stihova, koje sam u ovom ambijentu doziveo jos jace nego u nekoj zagusljivoj prostoriji.


Koncerto groso

Dirigent stoji,
posmatra polja:
odlazi pogled
u nepoznato...

Dirigent cuti;
usne mu drhte.
Kroz vene bruji
zvuk pastorala.

Potajno sumnja
(oci mu vlazne)
to oko njega
da li postoji?

Pita se zanet:
"sta su to cula?
Koje bi od njih
spoznalo svemir?"

Postoje misli;
necega ima...
saznanje ovo
budi mu nadu.

Dirigent pruza
ruke ka nebu;
beskraj izvodi
koncerto groso!

M.M.Nam, zbirka pesama "Gospodjici"