Pustinja Sahara, Tunis, 2004. godine
Stajali smo sred pustinje. Na vidiku je bio samo pesak. I horizont.
- Izgubili smo se. Ovde je bespuce. Ne postoji ni jedan put koliko god sirok bio horizont oko nas.
- Izgubili smo se, ali puteva ima bezbroj. Na ma koju stranu da krenemo, put je pred nama. Ni u kom pravcu prepreka nema, a ma gde da se krene, put vodi za negde.
- Izgubili smo se. Puteva ima bezbroj, ali samo je jedan put pravi, put koji vodi do cilja. Svi drugi putevi su stranputice.
- Na pravom smo putu, ma gde da podjemo. Ne postoji drugi put osim puta kojim nosimo svoje lice svuda sa sobom. Ma gde da krenemo, na tom smo putu od rodjenja do smrti.
Moj dozivljaj pustinje je bio prilicno nekarakteristican. Nakon sto smo jahali kamile i obisli okamenjene dine i slana jezera, smestili smo se u hotelu u oazi Nefta. Divan suncan dan je presao u spektakularno vece. Na nedogledu pustinje su sa svih strana sevale munje. Ni najlepsi vatromet ne moze da se uporedi sa ovim nebeskim spektaklom, propracenim strahovitim praskom gromova.
Razgledali smo nekakav muzej, istorija Tunisa od pracoveka do danas. Posebnu paznju su mi privukli Fenicani, grad Kartagina i Onaj Koga Voli Bog Baal, na fenicanskom jeziku Hanibal. Setio sam se stihova "Sto bi se dogodilo da su zaorali Rim kao sto su slali stoku da pase nad Kartagom?". Ovi stihovi su mi bili do posete Kartagini neprestano u glavi. Da li bi istorija covecanstva bila ista?
Ujutru smo sisli u restoran na dorucak. Cekalo nas je iznenadjenje. U sred pustinje smo bili poplavljeni! I tako je bilo celo prepodne. Trasa kojom je prolazio reli Pariz - Dakar pod vodom! Mozda su mogli da nas zadrze kao vraceve, mozda
bi od zute pustinje stvorili nepreglednu zelenu oazu? Kao sto je nekad ovo bila jedna od najvecih zitnica sveta. Nisam doziveo pustinju na pravi nacin, ali je ovakav dozivljaj mozda jos dragocenijii.
Jane
pitao sam jane za bizant
nije znala
samo je gledala kao da sluti
teski pokrov kamenih vjekova
zid placa
krv
i stoicku crtu na licima andjela
i plamen
i radjanje
i smrt
znam da je to osjetila
vidio sam odsjaj iza njenih ledja
rekla je
mozda sve pocinje bez valjanog razloga
mozda sve pocinje iz plavog
zvuk sjeciva dok vibrira
ili pjesma
s one strane dozivljenog
mozda celik
i to samo za trenutak pod svjetlom
kad zablista
mozda ti se svidja da budes tinta
mozda ti se svidja da budes slavan
to nikad neces saznati honey
pustio sam da me uzme sebi
jer sam stvarno cuo pjesmu oklopnika
i udarce od kojih pucaju kosti
i krikova
i metez
i sjecu roblja bez imena
i koliko god izgleda glupo
znao sam da se omca steze oko carskog vrata
i da novi kalif vec sasjeda na mokrim jastucima
iznad prijestola
rekla je
sto bi se dogodilo da su zaorali rim
kao sto su slali stoku
da pase nad kartagom
ili
da otrgnes jednu vlas za spas vrste
da li bi to uradio honey
ili
da si ohol
pa da te bogovi provedu kroz devet svjetova
a onda te vrate ugasenog
kao mrtvu haringu
zar bi to zelio honey
Branimir Stulic Dzoni
No comments:
Post a Comment