Najstarija piramida u Egiptu

Dzoserova piramida, Sakara, Egipat, 2003. godine


Najstarija piramida, Dzoserova piramida, nalazi se u Sakari, u okviru Dzoserovog ceremonijalnog centra. Tu se nalaze i neke gradjevine, koje predstavljaju prve gradjevine te civilizacije od cvrstog materijala, zidane bez ikakvog iskustva! I danas izgledaju veoma solidno, a stare su 5000 godina. Izgledaju novije od nekih nasih zgrada starih tek 50 godina.

U ovom kompleksu sve je kao u periodu pre 5000 godina. Oseca se duh tog vremena, vladari Donjeg i Gornjeg Egipta i danas kao da stoje u svojim nisama, sa figurama svojih bozanstava, kao da ce Dzoser svaki cas da se pojavi, a mi smo u masi naroda koji i danas u velikom broju odaje priznanje faraonu Dzoseru i njegovom genijalnom arhitekti Inhotepu. A mozda odajemo priznanje onome ko se izmigoljio iz toka vremena i ceo ovaj kompleks izbacio iz tog toka. Mozda je kompleks tako i sagradjen sa idejom vecitosti, tako prisutnoj u staroj civilizaciji Egipta. Ili je to mozda nesto sto su pesnici opevali onda kada su bili najjaci, kao ono Disovo "mrtvo vreme s istorijom dana".


Nirvana

Noćas su me pohodili mrtvi,
Nova groblja i vekovi stari;
Prilazili k meni kao žrtvi,
Kao boji prolaznosti stvari.

Noćas su me pohodila mora,
Sva usahla, bez vala i pene,
Mrtav vetar duvao je s gora,
Trudio se svemir da pokrene.

Noćas me je pohodila sreća
Mrtvih duša, i san mrtve ruže,
Noćas bila sva mrtva proleća:
I mirisi mrtvi svuda kruže.

Noćas ljubav dolazila k meni,
Mrtva ljubav iz sviju vremena,
Zaljubljeni, smrću zagrljeni,
Pod poljupcem mrtvih uspomena.

I sve što je postojalo ikad,
Svoju senku sve što imađaše,
Sve što više javiti se nikad,
Nikad neće - k meni dohođaše.

Tu su bili umrli oblaci,
Mrtvo vreme s istorijom dana,
Tu su bili poginuli zraci:
Svu selenu pritisnu nirvana.

I nirvana imala je tada
Pogled koji nema ljudsko oko:
Bez oblaka, bez sreće, bez jada,
Pogled mrtav i prazan duboko.

I taj pogled, ko kam da je neki,
Padao je na mene i snove,
Na budućnost, na prostor daleki,
Na ideje i sve misli nove.

Noćas su me pohodili mrtvi,
Nova groblja i vekovi stari;
Prilazili k meni kao žrtvi,
Kao boji prolaznosti stvari.

Vladislav Petković Dis