Najvisi vrh Balkana

Musala, Rila, Bugarska, 2006. godine


Na najvisoj tacki Balkana, gledajuci i ispod i oko sebe, osetio sam da pripadam tom Balkanu, da sam Balkanac. I svi ovi drugi Balkanci su Balkanci. Bilo je tu i nekih trecih, ali oni nisu Balkanci. A mi Srbi, ovi Bugari i neki Grci koji su tu bili, mi jesmo Balkanci i sve kao rod rodjeni. I jako bih se uvredio da mi neko kaze da nisam Balkanac i sve sam ono sto pojam Balkanac podrazumeva. Moja Balkanska sklonost umetnosti i filozofiji, etici i estetici, ono sto je kasnije pokusala da imitira Evropa, nazivajuci to svojim Evropskim duhom, to smo mi, to je Balkanski duh. I ono sto oni nisu nikada mogli da bidi, pa ga nazvali primitivnim, a to je zapravo prirodno, i to smo mi Balkanci.

BALKANAC

Ne stidim se sto sam-
kako vi velite-
varvarin sa Balkana
tla prljavstine i bure.
Cucete sad
i kod nas ima neke
vama nepoznate kulture.
Vi prvo ispitujete i sumnjate
daleki ste i od rodjenih sinova,
za trpezu svoju ne posadite
svakog tudjina.
Vi mozete da pijete
a da svakom ne pruzite
case vina.

A kod nas su jos obicaji grubi
mi pustamo svakog pod svoje sleme,
kod nas se jos i s namernikom ljubi,
kod nas se podvizi zbog gostoljublja cine,
kod nas svaki covek ima
citavo pleme
prijatelja i rodbine.

Vi, doista, imate
nekoliko miliona Hristovih kipova
na svakog coveka po jednoga
imaju ga drumovi i polja, apsane i skole,
a kod nas, kad ljudi veruju u Boga
u sebi ga nose
i tiho mu se
skoro u snu, mole.

Vi, istina, za svaki kut zivota
imate sprava i masina,
sve ste sracunali i sve znate
izumi vasi su za divljenje,
a mi jos imamo starinske alate,
ali sve je kod nas jos zdravo
i prirodno ko glina
i umiranje, i radjanje, i zivljenje.

Vi imate citave zbirke
pravila i nauka o slobodi
o svemu se kod vas pise i pripoveda
ali mi po nepisanim zakonima
slobodno zivimo
i nekog prirodnog drzimo se reda
slicno ognju, vetru i vodi.

Kod vas je zbilja sve tacno propisano
kako se jede, govori i oblaci,
a mi kad govorimo, vicemo
i masemo rukama
i corbu glasno srcemo
i u rukavicama smo
obucu nosimo od svinjske koze,
puno je kod nas seljackih navika i stvari
i kraljevski preci nasi
doista su bili govedari.

Narod nas, zbilja, u gnevu moze da kolje
rusi i pali,
ali mi nismo oni sto smisleno tlace
mi ne smatramo da je svet celi nase polje
mi ne bismo podneli
ni urodjenik prasumski da zbog nas place.

Dusa je nasa prostrana
iako smo brojem mali.

Desanka Maksimovic