Selo Stogazovac kod Knjazevca, 2003. godine
Jedan od neponovljivih dozivljaja u zivotu je svakako pivo pred "zadrugu", kako se kaze u nasim krajevima. To je nesto kao sto je bilo u antickom svetu sakupljanje na agori. Uz pivo se poorati, a orati se o svemu i svacemu, od dogovaranja oko poljskih poslova do vrhunske politike i mistike. Naravno sve je to puno humoraa, a tranzistorce samo "pici" onu muziku koju inace ne bih slusao u drugim prilikama ni slucajno.
Moram da priznam da bi mi vise godila "Stela", ali za ovaj ambijent ne postoje bolje pive od "Crvenog Zajecarca", mada bi i "Deda Jagodinac" mogao da se uklopi, ali malo zapadnije, oko Morave.
U nasoj poeziji ima mnogo divnih stihova o vinu, ali se pivo ne pominje bas preterano. Nekako, nije bas poetski. Ili, barem za neke generacije nije tako bilo. Ako listate rok stihove, naci cete ga mnogo vise. Ipak od svih pesama posebno se odvaja jedna, himna svih pivopija. Ne znam autora stihova, koliko je pesma prihvacena od mladjih generacija, verovatno je treba smatrati i narodnom. Inace ovu pesmu pevaju "Direktori". Naravno, "Volimo pivo".
Volimo pivo
Kada pijem pivo ponosito stojim,
posle sedme flase prestajem da brojim,
Lekar mi je reko da prestanem da pijem,
ma nisam mogo da se smirim..poceh da ga bilem.
Picu pivo i na nebu jer to je divota,
bicu veran pivu do kraja zivota,
Sveti Petre eto mene skoro cu ti doci,
sidji dole, sacekaj me, peske necu moci.
Jetra mi je propala
Imam cir na crevu
Kamen je u bubregu
Jebem li mu kevu
U ekipi mojoj isto dripci kao ja,
Prodali bi kevu za gajbu piva,
Pamet ce izgubiti u jecmu i u hmelju,
ali ipak oni slozno pevaju.....
...mi volimo pivo i pivo voli nas!
