Ski bife "Vucja staza", Karaman greben, Kopaonik, 2006. godine
Takvu mecavu na Kopaoniku odavno nisam doziveo. Bilo je i previse snega na planini, kraj staze se video samo znak sa brojem staze, kao da lezi na snegu, stub na kome se znak nalazi nije se uopste video. Po negde po neki hukser, sneg dobar, nigde leda... U hotele i druge objekte se ulazilo kroz snezne tunele. Na vrhu Karaman grebena jedan od huksera je zapravo bila "Vucja staza". Samo se po dimnjaku moglo da utvrdi da ovo nije hukser, vec neka zavejana zgradica. Mesto gde je bilo pobodeno dosta skija pokazalo je gde treba da se potrazi strmi tunel do ulaznih vrata...
U bifeu idilicna slika. Pije se grejana rakija ili kuvano vino i jede rostilj ili kuvani kupus sa ognjista na sredini sale. Odela su nam se natopila vode od otopljenog snega. Sa brade lagano se cedi otopljeni led...
Ne vredi mnogo da se o tome prica. Svako onaj ko dozivi na Kopaoniku kijamet, pa se skloni u neku od brvnarica pored staze dozivece ovaj idilicni trenutak. Isplati se na trenutak da se zaboravi na skijanje.
Zimska idila
Zima je pokrila snegom doline i polja ravna,
I tavne visoke gore. Vihori snežnog praha
Po pustom viju se polju, i cela priroda ćuti,
I listak poslednji vene od zimskog studenog daha.
Veselo puckara plamen u skromnoj izbici našoj,
I mačak na banku drema. Kroz tamu večeri blede
Dugačke i svetle senke po zidu čudno se viju,
A oko ognjišta sniskog ozebla dečica sede.
Deda uzeo lulu i s pažnjom o dlan je bije,
Pa ispod pojasa vadi listove duvana suva,
I kad ih izgnjavi dobro, on onda napuni lulu,
I mirno pseći sluša vetrinu što poljem duva.
Po kašto zaškripe selom volujska drvena kola,
I gavran nad njime grakne. Za tim se razgovor čuje.
To se komšija Panta, sigurno iz gore vraća,
Pa žurno ispređe stoku i čeljad po kući psuje.
Vojislav Ilić
No comments:
Post a Comment