Dajca i lucu

Meseslok, Malta, 2005. godina


U maloj luci ribarskog sela Meseslok mnogo usidrenih malih plovila, karakteristicnih za Maltu, koja se zovu dajca i lucu. Razlika je samo u velicini (barcica ili camac), a slicnost je u tome sto su i jedni i drugi vrlo zivopisno obojeni u jarkim bojama i imaju oci na pramcu, da bi plovilo videlo opasnosti u plovidbi i ne bi se nasukalo ili zalutalo. Jos malo pa da samo i plovi. Ona motorna to i simuliraju, a ona na vesla ubijaju takvu iluziju.

A ako se i pored ociju nasuka - nikom nista. Ne znaci to da oci ne funkcionisu, pa i mi imamo oci, a povremeno se nasukamo.


Ispovest

Na trosnom cunu, bez krme i nade,
U meni vera gubi se i mre;
Ja vise nista ne verujem, nista
Il' bolje reci: ja verujem sve.

Na moru burnom ljudskoga zivota
Prerano sam upoznao svet:
Za mene zivot nistavna je senka,
Za mene zivot otrovan je cvet.

Trpi i zivi... Prijatelju dragi,
O mnogo cemu mislio sam ja -
O blago onom, ko ne misli nista,
Taj manje tuzi, manje jada zna

. . . . . . . . . . . . . .

Burne su strasti izvor mnogih zala,
Nesreci ljudskoj pocetak je strast;
More zivota one strasno mute,
Nad ljudskom dusom njihova je vlast.

. . . . . . . . . . . . . .

Sve, sto god zivi-svom se padu kloni
Promenom vreme oznacava hod;
Ono nam daje veru i obara,
Slabi i snazi ceo ljudski rod.

. . . . . . . . . . . . . .

Vojislav Ilic