Lekari i Srbi

Valeta, Malta, 2005. godine


U Valeti sve je u znaku vitezova! Samu Valetu su i izgradali vitezovi Sv. Jovana Krstitelja, koji su svoj red, tzv. Malteskih vitezova osnovali na Rodosu, odakle su bili proterani, pa su zakupili Maltu za svoju bazu. Ovi vitezovi su bili zapravo medicinska pomoc krstasima na odlasku i povratku sa Svete zemlje. Bilo kako bilo, ubrzo su stekli veliko bogatstvo i njihov uticaj je postao ogroman. I dan danas ovaj viteski red postoji.

Razmisljao sam tamo u Valeti o nasim vitezovima. Oni su bili Srbi, ratnici i patriote. Svojim zivotima su spasili Evropu od nadiranja Turaka. Oni kosturi Maltezana, materijalni, koji su polozeni u podovima svih crkava na Malti, slika su jednog vremena i jedne ideje. Oni nematerijalni kosturi koji su se rasejali po Gazimestanu su mnogo jace utkani u temelje svih tih hramova i svih onih baroknih gradjevina, kojima se Malta s pravom ponosi.

Evropa nije prepoznala potrebu za Trecim krstaskim ratom, ili nije zelela da je prepozna. Svejedno, Evropa je izbegla ropstvo, Srbija nije. I opet smo spremni da pruzimo ruku, mi, deca ovog veka...

2005. godine imigranti iz exYu su cinili preko 1% stanovnistva Malte
2006. godine Srpska Pravoslavna Crkva je zapocela sa Bozjom sluzbom na Malti


Na Gazimestanu

Silni okopnici, bez mane i straha,
Hladni k'o vas oklop i pogleda mrka,
Vi jurnuste tada u oblaku praha,
I nastade tresak i krvava trka.

Zaljuljano carstvo survalo se s vama.
Kad oluja prodje vrh Kosova ravna,
Kosovo postade nepregledna jama,
Kosturnica strasna i porazom slavna.

Kosovski junaci, zasluga je vasa
Sto posljednji beste. U krvavoj stravi,
Kada trulo carstvo oruzja se masa,
Svaki les je svesna zrtva, junak pravi|

Danas nam kazu, deci ovog veka,
Da smo nedostojni istorije nase,
Da nas zahvatila zapadnjacka reka,
I da nam se duse opasnosti plase.

Dobra zemljo moja, lazu| Ko te voli
Danas, taj te voli. Jer zna da si mati;
Jer pre nas ni polja ni krsevi goli
Ne mogase drugom svesnu ljubav dati.

I danas, kad dodje do poslednjeg boja,
Neozaren starog oreola sjajem,
Ja cu dati zivot, otadzbino moja,
Znajuci sta dajem i zasto ga dajem...

Milan Rakic

Zimska idila u vucjoj jazbini

Ski bife "Vucja staza", Karaman greben, Kopaonik, 2006. godine


Takvu mecavu na Kopaoniku odavno nisam doziveo. Bilo je i previse snega na planini, kraj staze se video samo znak sa brojem staze, kao da lezi na snegu, stub na kome se znak nalazi nije se uopste video. Po negde po neki hukser, sneg dobar, nigde leda... U hotele i druge objekte se ulazilo kroz snezne tunele. Na vrhu Karaman grebena jedan od huksera je zapravo bila "Vucja staza". Samo se po dimnjaku moglo da utvrdi da ovo nije hukser, vec neka zavejana zgradica. Mesto gde je bilo pobodeno dosta skija pokazalo je gde treba da se potrazi strmi tunel do ulaznih vrata...

U bifeu idilicna slika. Pije se grejana rakija ili kuvano vino i jede rostilj ili kuvani kupus sa ognjista na sredini sale. Odela su nam se natopila vode od otopljenog snega. Sa brade lagano se cedi otopljeni led...

Ne vredi mnogo da se o tome prica. Svako onaj ko dozivi na Kopaoniku kijamet, pa se skloni u neku od brvnarica pored staze dozivece ovaj idilicni trenutak. Isplati se na trenutak da se zaboravi na skijanje.


Zimska idila

Zima je pokrila snegom doline i polja ravna,
I tavne visoke gore. Vihori snežnog praha
Po pustom viju se polju, i cela priroda ćuti,
I listak poslednji vene od zimskog studenog daha.

Veselo puckara plamen u skromnoj izbici našoj,
I mačak na banku drema. Kroz tamu večeri blede
Dugačke i svetle senke po zidu čudno se viju,
A oko ognjišta sniskog ozebla dečica sede.

Deda uzeo lulu i s pažnjom o dlan je bije,
Pa ispod pojasa vadi listove duvana suva,
I kad ih izgnjavi dobro, on onda napuni lulu,
I mirno pseći sluša vetrinu što poljem duva.

Po kašto zaškripe selom volujska drvena kola,
I gavran nad njime grakne. Za tim se razgovor čuje.
To se komšija Panta, sigurno iz gore vraća,
Pa žurno ispređe stoku i čeljad po kući psuje.

Vojislav Ilić

Vrhovi - i uzletista i beznadezni uglovi

Vrh Zeljin, 2004. godine


Nigde se toliki osecaj uzleta ne dobije kao kada se stigne do vrha. Medjutim, ovaj ugao zemljine kugle nije odista vrh, vec samo nabor na zemljinoj kori. Koliko se popnes, toliko si daleko od ideje uzletanja. Visoko, pa opet na zemlji. Beznadezno!

I tako, iduci po ovoj kugli, kolone kao da igraju neko kolo. Toliko smisla i ima ovo pentaranje. Koliko i igranje kola.


Kolo

Ruka do ruke
luka do luke
Ruka u ruci
muka u muci

Zemlja priteze
nebo visoko
O da sam ptica
Da sam soko

Mak Dizdar

Dajca i lucu

Meseslok, Malta, 2005. godina


U maloj luci ribarskog sela Meseslok mnogo usidrenih malih plovila, karakteristicnih za Maltu, koja se zovu dajca i lucu. Razlika je samo u velicini (barcica ili camac), a slicnost je u tome sto su i jedni i drugi vrlo zivopisno obojeni u jarkim bojama i imaju oci na pramcu, da bi plovilo videlo opasnosti u plovidbi i ne bi se nasukalo ili zalutalo. Jos malo pa da samo i plovi. Ona motorna to i simuliraju, a ona na vesla ubijaju takvu iluziju.

A ako se i pored ociju nasuka - nikom nista. Ne znaci to da oci ne funkcionisu, pa i mi imamo oci, a povremeno se nasukamo.


Ispovest

Na trosnom cunu, bez krme i nade,
U meni vera gubi se i mre;
Ja vise nista ne verujem, nista
Il' bolje reci: ja verujem sve.

Na moru burnom ljudskoga zivota
Prerano sam upoznao svet:
Za mene zivot nistavna je senka,
Za mene zivot otrovan je cvet.

Trpi i zivi... Prijatelju dragi,
O mnogo cemu mislio sam ja -
O blago onom, ko ne misli nista,
Taj manje tuzi, manje jada zna

. . . . . . . . . . . . . .

Burne su strasti izvor mnogih zala,
Nesreci ljudskoj pocetak je strast;
More zivota one strasno mute,
Nad ljudskom dusom njihova je vlast.

. . . . . . . . . . . . . .

Sve, sto god zivi-svom se padu kloni
Promenom vreme oznacava hod;
Ono nam daje veru i obara,
Slabi i snazi ceo ljudski rod.

. . . . . . . . . . . . . .

Vojislav Ilic

Pucina

Malta, juzna obala, 2005. godina


Na Malti su sva naselja na severnoj obali gradovi, pa makar i sa 1500 stanovnika. Naselja na juznoj obali su iskljucivo sela, cak i ona koja imaju preko 10000 stanovnika. To je zato jer je ostrvo nagnuto prema severu, pa je severna obala pristupacne, a juzna strana je izdignuta od mora. Stanovnici severa su mahom bili vitezovi, zanatlije i moreplovci, a jug su naseljavali ratari, stocari i ribari. Sa ove tacke se pruza lep pogled na nenaseljeno ostrvo Filfla, koje pripada drzavi Malti, ali, osim sto je Engleskoj u kolonijalnom periodu sluzilo kao meta za trening avio gadjanja, ovo ostrvo je apsolutno nekorisno. Pogled na more je veoma romantican, a odavde se vidi i tzv. Plava pecina.


Kob XLVI

Veceras je more leglo poput svile
od talasa srebro mesecina stvara
opet idu barke kroz laune mile
i cuju se pesme i psovke ribara.

Jos dugo ce nocas drugovati more
sa mornarom, majkom, strazom, ljubavnikom,
umorno i ljuto zateci ce zore
talasanje nemo pred covecjim likom.

Beskrajna dubina u vodama skriva
kretanje zivota, materije svete
kao vlaznom zemljom klicu zita njiva
kao brizna mati u utrobi dete.

A pucinom mora legla atmosfeta
teska, tmurna, vlazna, da more ne dise
opet ce se sliti u nadanja vera,
kisice i beskraj trajace jos vise.

Pa ce opet biti vedro poput smeska
neke nade koja slutnju zavarava,
atmosfera vise nece biti teska
naci ce je jutro kako poigrava.

Ipak, mnogo kobi i ovde ce biti:
prazna mreza, decje utopljeno telo,
opet nema broda, sija koji stiti
u belom odelu plavo blago celo...

Jutro je pronaslo more poput sile,
od talasa rubin rano sunce stvara;
duboko u sebi sudbinu su skrile
prigusene pesme i psovke ribara.

M.M.Nam, zbirka pesama "Kob"

Planinarsko drustvo "Lada Niva"

Midzor, Srbija, 2007. godine


Nekako me je ljubav za penjanjem minula od kad sam poceo da izlazim na planine sa svojom "Ladom". Na nekim delovima je uzbudjenje mnogo vece u vozilu nego prilikom pesacenja. Ovu motorizaciju su rado prihvatili i planinari, kojima povezem nesto od stvari. Ovoga puta su bili u pitanju peceno prase i peceno jagnje, a od pica dve gajbe sto vina, sto piva... I starije clanove, koji vise nisu u mogucnosti da se popnu na vrh izvezem, skoro pa do vrha.

Ja sam inace jedan od osnivaca planinarskog drustva "Kalafat", ali mi se cini da je vreme da osnujem jos jedno planinarsko drustvo, P.D. "Lada Niva".


Nemir

Skoro ce doci, skoro ce proci,
skoro ce prestati, skoro ce stati.
Skoro ce bednom, skoro ce zednom,
dovoljno vode dati.

Skoro ce biti svi ljudi siti,
skoro ce, skoro ce ljudi
imati kuce, zaklon od tuce,
od kise i od studi.

Skoro ce nestati, skoro ce prestati
da se od straha ludi,
skoro ce biti sve sto cu sniti,
sve sto mi zelja zazudi.

O, tada ce, tada ce
svud biti palace,
svud bice kikota, smeha,
sanjace, pevace ljubav i prolece
s cvrkutom ispod streha.

Oskar Davico

Meditacija

"Medius" d.o.o, Nis, Srbija, 2006. godine


Ovo je moja svakodnevica. Naizgled vrlo dosadno, ali nije. Ovde ja meditiram, narocito o coveku. Svoja glavna saznanja o coveku sam otkrio posmatrajuci racunar. Postoji sedam slicnosti izmedju coveka i racunara. Finalna slicnost, ona sedma je da svaki racunar ima svog tvorca. Razmisljam povremeno i o vasioni na primeru racunara i drugo sto-sta. Takodje razmisljam i o slicnostima izmedju coveka i boga, koji je stvorio coveka po sopstvenom liku, ali kom liku?

Naravno, ovde i radim. Od necega se i zivi, a povremeno cak i od svog rada...


Proslavljenje rada

U veni
mrav, sicusan, usnuli,
mravinjake grdne pravi;
u svet podzemni dovlaci
jedno po jedno: gmizavce,
ptice i razne insekte:
dokone uginule pcele;
svoj rad sakupljacki
hvali,
uzdize iznad toplokrvnog srca!

U medu ogrezla pcela.
Insekti biljke oplodjuju
bez erotskog nagona,
ali sa jasno
izdiferenciranim interesima.
Pcela nus-produkt prirode
pretvara u cudo ishrane,
svoj proizvodni rad
hvali,
uzdize iznad prilicno
inteligentnijih krava.

M.M.Nam, zbirka pesama "Jazz-rock"