Volimo i picu

Burgiba, Malta, 2005. godine


Nije hrana da se po belom svetu jede pica, ali Malta toliko nije pruzila nista svoje, specificno, da se izbor svodi na engleski dorucak, hamburgere i picu. Pa kad je vec tako volimo autenticnu hranu, ali volimo i picu. Pa sta se nadje na terenu...

Uzitak u hrani je samo deo zadovoljstva od dobrog rucka. Tu je i dobro crno vino, a iznad svega amabijent. Jeo sam, naravno i na lepsim mestima, ali i ovo mi je ostalo u secanju. Valjda more deluje tako na coveka da mu sve dobije jos na dozivljaju.


Ručak

U izdrtom suknu, pod murvom kraj puta,
Prekrstio noge na rapavoj ploči,
I tu lomi komad hljeba otvrdnuta
I glavicu luka uza nj slatko smoči.

Pod bremenom tvrdim, sve do pola dana,
Proveo je stari povijene šije,
Još mu sa široka lica namrezgana
I s runjava koša znoj curi i lije.

Pokraj njega česma oronula pljušti,
I prah vode, sjajan kao sedef šušti,
S dugama se raspe i na suncu umre.

I ćuteći sreću i blagoslov neba,
Zguren hamal žudno, uz tvrd komad hljeba,
Sluša kako nad njim s grana guču kumre.

Aleksa Šantić