Kob V - VII

Kob V

S letom dodje ljubav nova
kroz dim letis putem snova.

Dodje bure, dodje plima,
ode leto, dodje zima.

Ona spava...
ona leti
kroz buru i kroz kisu.

Ti ne letis
ti stojis
i sudbine psece se bojis.

Sad ti letis:
crno tvoje telo i njeno belo
sad se grle.

I ti sada
sa njom padas
kroz tri mora
sve do snova.

Sve do ?ore gledas more,
a tad...

Ode bure, ode zima i prolece.

Sada drugu ljubis.

Sad je ljubis,
sad je psujes
i od sebe odbacujes.

Jer tako mora biti...

Zbog kobi.


Kob VI

Kob je zla sreca... i zudnja...


Kob VII
                                               B.M.

Nasi nokti se zele zariti u meso
Nasi zubi vrat zbog krvi traze
I ako nam krv se s otrovima mesa.

Ljudi su isti
zderu pojedeni;
bezati od maste propast je vecnosti.
Naxa atmosfera prepuna je kobi;
i krv;
i telo...

I jos su ljudi isti;
nasi zubi vrat zbog krvi traze
i ako nam se krv
i kob
s otrovima mesa.

M.M.Nam - "Kob" pesme II - IV

O.K.

Da nastavim u nasem poduhvatu.

U medjuvremenu su bili Draincevi dani u Prokuplju i svim drugim gradovima Toplice. Zavrsnjo vece je veceras, ali bez mena.

Nastavljam sa naumom objavljivanja poezije na net-u. Naravno, za pocetak cu objavljivati pesme iz svoje prve zbirke "Kob". Za danas tri pesme


Kob II

Noc prozdire sunca zrake
lobanja je crna, prazna
ispod polja, njive, rake,
kosti, seme, zub, noz, kazna.

Ispod zemlje glava tudja
na ramenu tvom pociva
kao da detesce spava
kao da je opet ziva.

Kob se krije iza tebe
glava kob i srecu sanja;
telo ti je malaksalo
kao da ga zudnja ganja.


Kob III

More krije kob
i ladju potonulu zbog zudnje.

Kamen krije kob
i sjaj zbog zudnje potamneo.

Zemlja krije zlato
zbog zudnje prekopana.

Sreca krije suze
zbog zudnje prolivene.

Zemlja krije kob
i kosti istrulele
zbog zudnje.


Kob IV

Nejasno svetli nesto daleko:
jedna se zudnja istine plasi.
U svom sam mozgu saznao misli
da su varljive mnoge ideje
koje govore u tudje ime.
Cuo sam kob gde prigovara
da je Sunce grejalo planete
jos davno...
Jednu sam naviku losu
odbacio svesno i odlucno.

Dobrodosli u POEZIJU

Drage pesnikinje i pesnici, ljubitelji poezije
Vi, kojima je dat bozanski dar stvaranja pesama
Vi, ciji su stihovi najlepsi i najdublji ekstrakt misli
Vi, u trenutku inspiracije van ove stvarnosti
Vi, koji imate sta da ponudite svetu
Vi, koji nemate dovoljno novca da bi ste objavili svoja dela
Vi, koji niste blisdki ljudima koji vode izdavacku i uredjivacku politiku
Bilo da imate recenziju i kritiku, ili ne

ukoliko ne vredjate nikoga ni na koj nacin, a posebno ne po rasnoj,
nacionalnoj ili verskoj osnovi

za vas je ovaj blog

Dovoljno je da posaljete svoje stihove na e-mail adresu

poezijanova@gmail.com
ili
poezija@yahoo.com

i vasi stihovi ce biti pred ocima citaoca iz celog sveta, potpuno besplatnu.

Ljubitelji poezije mogu da daju svoje komentare, pod navedenim uslovima
pristojnog ophodjenja. Takodje, sve ove stihove mozete potpuno besplatno
da otstampate na kucnim racunarima, apsolutno neograniceno.

Kao pesnik na otvaranju bloga cime da Vas pocastim, ako ne pesmom? Bice to
moja prva pesma, iz moje prve zbirke, koja ce uskoro biti objavljena u
celini.

Kob I

I videh vojsku svud oko sebe
bezbrojna koplja do neba cak,
oklopi sjajni; srce mi zebe
po zloj mi kobi mirise zrak.

I cuh u trenu:
- vrata su pala
- O, boze, reci yar zbilja je kraj?
- Zar tvoja ruka kob nam je dala?
- O, boze snage
- milosti daj.